ràvnati

gl. nesvrš. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. ràvnām, 3. l. mn. ràvnajū, imp. ràvnāj, aor. ràvnah, imperf. ràvnāh, prid. r. ràvnao, prid. t. rȁvnān 1. prijel. činiti kakvu površinu ravnom, uklanjati neravnine [~ stolnjak]; sin. izravnavati, poravnavati 2. neprijel. a. voditi koji posao ili imati u njemu vodeću ulogu [~ poduzećem; ~ školom] b. pokretima ruku upravljati izvođenjem glazbenoga djela [~ orkestrom]; sin. dirigirati • ràvnati se povr. ponašati se u skladu s kim ili čim [~ se prema zakonu]

ravnìca

im. ž. G ravnìcē; mn. N ravnìce, G ravnícā zem. zaravnjeni dio Zemljine površine

ràvničār

im. m. G ràvničāra, V rȁvničāru/rȁvničāre; mn. N ràvničāri, G ràvničārā stanovnik ravnice; ant. goranin

ràvničārev

prid. G ràvničāreva; ž. ràvničāreva, s. ràvničārevo koji pripada ravničaru; sin. ravničarov; ant. goraninov

ràvničārka

im. ž. G ràvničārkē, DL ràvničārki; mn. N ràvničārke, G ràvničārkā/ràvničārkī stanovnica ravnice; ant. goranka

ràvničārov

prid. G ràvničārova; ž. ràvničārova, s. ràvničārovo usp. ravničarev

ràvničārskī

prid. G ràvničārskōg(a); ž. ràvničārskā, s. ràvničārskō koji se odnosi na ravničare i ravnicu; ant. goranski

ravnìna

im. ž. G ravnìnē; mn. N ravnìne, G ravnínā 1. ravna površina, bez izbočina i udubina; ant. neravnina 2. mat. neomeđena ravna ploha

ràvnīnskī

prid. G ràvnīnskōg(a); ž. ràvnīnskā, s. ràvnīnskō koji se odnosi na ravnine

rȃvno

pril. komp. ràvnijē 1. u smjeru kretanja ili prostiranja, ne skrećući ni lijevo ni desno [Idi ~.; Gledaj ~.] 2. najkraćim putom [Idi ~ kući.]

ravnòdnevica

im. ž. G ravnòdnevicē; mn. N ravnòdnevice, G ravnòdnevīcā zem. dan kad se Sunce nalazi u zenitu iznad polutnika i kad su dan i noć jednako dugi na cijeloj Zemlji [proljetna ~; jesenska ~]; sin. (ekvinocij)

ravnòdušan

prid. G ravnòdušna; odr. ravnòdušnī, G ravnòdušnōg(a); ž. ravnòdušna, s. ravnòdušno; komp. ravnodùšnijī kojemu je svejedno; sin. (indiferentan)

ravnòdušnōst

im. ž. G ravnòdušnosti, I ravnòdušnošću/ravnòdušnosti osobina onoga koji je ravnodušan; sin. (indiferentnost)

ravnokrílac

im. m. G ravnokrílca; mn. N ravnokrílci, G ravnòkrīlācā zool. 1. mn. red iz razreda kukaca s gornjim parom tvrdih krila kojima je stražnji par nogu duži od ostalih i služi za skakanje 2. pripadnik istoimenoga reda

rȁvnomjēran

prid. G rȁvnomjērna; odr. rȁvnomjērnī, G rȁvnomjērnōg(a); ž. rȁvnomjērna, s. rȁvnomjērno; komp. ravnomjèrnijī koji je podjednak, koji je podjednako raspoređen, zastupljen [~ raspored snaga]; ant. neravnomjeran

rȁvnoprāvan

prid. G rȁvnoprāvna; odr. rȁvnoprāvnī, G rȁvnoprāvnōg(a); ž. rȁvnoprāvna, s. rȁvnoprāvno; komp. ravnopràvnijī 1. koji ima ista prava kao drugi [ravnopravni građani] 2. koji je po nekim značajkama jednak s kim ili s čim drugim [~ protivnik; ravnopravna borba]; ant. neravnopravan

ravnoprávnōst

im. ž. G ravnoprávnosti, I ravnoprávnošću/ravnoprávnosti osobina onoga koji je ravnopravan ili svojstvo onoga što je ravnopravno; ant. neravnopravnost

ravnotéža

im. ž. G ravnotéžē 1. položaj u kojemu tijelo stoji uspravno i ne pada [biti u ravnoteži; gubiti ravnotežu; ispasti iz ravnoteže; labilna ~; stabilna ~; tjelesna ~] 2. pren. sklad u odnosima među ljudima, pojmovima ili dijelovima čega [~ snaga]; sin. (balans) ♦ izbaciti koga iz ravnoteže (takta) uzrujati koga, zbuniti koga

rȃvnjāk

im. m. G rȃvnjāka; mn. N rȃvnjāci, G rȃvnjākā zem. zaravnjen i povišen dio Zemljine površine omeđen strmim padinama

razàbirānje

im. s. G razàbirānja 1. dolaženje do jasne osjetilne predodžbe o čemu 2. spoznavanje biti, smisla ili značenja čega; sin. poimanje, razumijevanje, shvaćanje

razàbirati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàbirēm, 3. l. mn. razàbirū, imp. razàbiri, aor. razàbirah, imperf. razàbirāh, prid. r. razàbirao, prid. t. razàbirān 1. dolaziti do jasne osjetilne predodžbe o čemu 2. spoznavati bit, smisao ili značenje čega [~ poruku romana]; sin. poimati, razumijevati, shvaćati; vidski paranjak: razabrati

razàbrati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàberēm, 3. l. mn. razàberū, imp. razabèri, aor. razàbrah, prid. r. m. rȁzabrao, ž. rȁzabrāla, s. rȁzabrālo, mn. rȁzabrāli, prid. t. rȁzabrān 1. doći do jasne osjetilne predodžbe o čemu 2. spoznati bit, smisao ili značenje čega [~ poruku romana]; sin. pojmiti, razumjeti, shvatiti; vidski paranjak: razabirati

razàpēti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. rȁzapnēm, 3. l. mn. rȁzapnū, imp. razàpni, aor. razàpēh, prid. r. m. rȁzapeo, ž. rȁzapēla, s. rȁzapēlo, mn. rȁzapēli, prid. t. rȁzapēt 1. uzdignuti koga na križ i pribiti mu ruke i noge čavlima; sin. (propeti), raspeti 2. nategnuti što između dvaju suprotnih krajeva [~ šatore; ~ žicu]; vidski paranjak: razapinjati

razàpinjati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàpinjēm, 3. l. mn. razàpinjū, imp. razàpinji, aor. razàpinjah, imperf. razàpinjāh, prid. r. razàpinjao, prid. t. razàpinjān 1. uzdizati koga na križ i pribijati mu ruke i noge čavlima; sin. (propinjati), raspinjati 2. natezati što između dvaju suprotnih krajeva [~ šatore; ~ žicu]; vidski paranjak: razapeti

razàrāč

im. m. G razaráča, V rȁzarāču; mn. N razaráči, G razaráčā 1. vojn. brzi ratni brod koji služi za zaštitu brodova od podmornica 2. sp. igrač zadužen za razbijanje protivničkih napada 3. pren. osoba koja što razara [~ brakova]

razaràčica

im. ž. G razaràčicē; mn. N razaràčice, G razaràčīcā 1. sp. igračica zadužena za razbijanje protivničkih napada 2. pren. žena koja što razara [~ brakova]

razaràčičin

prid. G razaràčičina; ž. razaràčičina, s. razaràčičino koji pripada razaračici

razárānje

im. s. G razárānja 1. rušenje čega eksplozijom 2. pren. činjenje silom da tko ili što više ne postoji

razárati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. ràzārām, 3. l. mn. razárajū, imp. ràzārāj, aor. razárah, imperf. ràzārāh, prid. r. razárao, prid. t. ràzārān 1. eksplozijom rušiti što; sin. raznositi 2. pren. silom činiti da tko ili što više ne postoji [~ baštinu; ~ brak]; vidski paranjak: razoriti

razàsipati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàsipām/razàsipljēm, 3. l. mn. razàsipajū/razàsipljū, imp. razàsipāj/razàsiplji, aor. razàsipah, imperf. razàsipāh, prid. r. razàsipao, prid. t. razàsipān poet. v. rasipati; vidski paranjak: razasuti

razàslati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàšaljēm, 3. l. mn. razàšaljū, imp. razašàlji, aor. razàslah, prid. r. razàslao, prid. t. rȁzaslān poslati što na više strana [~ pisma]; vidski parnjak: razašiljati

razàstirānje

im. s. G razàstirānja širenje na sve strane; sin. prostiranje, rasprostiranje

razàstirati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàstirēm, 3. l. mn. razàstirū, imp. razàstiri, aor. razàstirah, imperf. razàstirāh, prid. r. razàstirao, prid. t. razàstirān širiti što na sve strane [~ posteljinu]; sin. rasprostirati; vidski parnjak: razastrijeti

razàstrijēti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. rȁzastrēm, 3. l. mn. rȁzastrū, imp. razàstri, aor. razàstrijēh, prid. r. m. rȁzastrō, ž. rȁzastr̄la, s. rȁzastr̄lo, mn. rȁzastr̄li, prid. t. rȁzastr̄t raširiti što na sve strane [~ posteljinu]; sin. rasprostrijeti; vidski parnjak: razastirati

razàsūti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. rȁzaspēm, 3. l. mn. rȁzaspū, imp. razàspi, aor. razàsūh, prid. r. m. rȁzasuo, ž. rȁzasūla, s. rȁzasūlo, mn. rȁzasūli, prid. t. rȁzasūt poet. v. rasuti; vidski paranjak: razasipati

razàšiljati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàšiljēm, 3. l. mn. razàšiljū, imp. razàšilji, aor. razàšiljah, imperf. razàšiljāh, prid. r. razàšiljao, prid. t. razàšiljān slati što na više strana [~ pisma]; vidski parnjak: razaslati

razàznati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàznām, 3. l. mn. razàznajū, imp. razàznāj, aor. razàznah, prid. r. razàznao, prid. t. rȁzaznāt 1. očima ili sluhom spoznati, dobiti jasnu predodžbu o čemu [~ zvuk automobila] 2. razumom spoznati bit, smisao čega [~ smisao poruke]; vidski paranjak: razaznavati

razaznávati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razàznājēm, 3. l. mn. razàznājū, imp. razaznáji, aor. razaznávah, imperf. razàznāvāh, prid. r. razaznávao, prid. t. razàznāvān 1. očima ili sluhom spoznavati, dobivati jasnu predodžbu o čemu 2. razumom spoznavati bit, smisao čega; vidski paranjak: razaznati

razbàcati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. razbàcām, 3. l. mn. razbàcajū, imp. razbàcāj, aor. razbàcah, prid. r. m. rȁzbacao, ž. rȁzbacāla, s. rȁzbacālo, mn. rȁzbacāli, prid. t. rȁzbacān bacajući učiniti da što dospije na sve strane [~ kamenje]; vidski parnjak: razbacivati

razbacívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. razbàcujēm, 3. l. mn. razbàcujū, imp. razbàcūj, aor. razbacívah, imperf. razbàcīvāh, prid. r. razbacívao, prid. t. razbàcīvān bacajući činiti da što dospije na sve strane [~ kamenje]; vidski parnjak: razbacati • razbacívati se povr. pren. biti rastrošan, ne štedjeti na čemu, praviti se važan [~ se novcem; ~ se znanjem]

razbàrūšen

prid. G razbàrūšena; odr. razbàrūšenī, G razbàrūšenōg(a); ž. razbàrūšena, s. razbàrūšeno; komp. razbarušènijī 1. koji je neuredan i čupav (o kosi) 2. koji ima neurednu i čupavu kosu 3. pren. koji odražava nedostatak strukture, reda ili pravila [razbarušeni stil]

razbàrūšenōst

im. ž. G razbàrūšenosti, I razbàrūšenošću/razbàrūšenosti 1. svojstvo onoga što je neuredno i čupavo (o kosi) 2. osobina onoga koji ima neurednu i čupavu kosu 3. pren. osobina onoga koji se slobodno ponaša i teško podnosi pravila

razbarúšiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. razbàrūšīm, 3. l. mn. razbàrūšē, imp. razbarúši, aor. razbarúših, prid. r. razbarúšio, prid. t. razbàrūšen učiniti neurednim i čupavim (o kosi) [Vjetar je razbarušio kosu.]; sin. raščupati, raskuštrati

razbáštiniti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. razbáštinīm, 3. l. mn. razbáštinē, imp. razbáštini, aor. razbáštinih, prid. r. razbáštinio, prid. t. razbáštinjen oduzeti komu nasljedstvo [~ sina]

ràzbibriga

im. ž. G ràzbibrige, DL ràzbibrizi djelatnost koja služi za zabavu, koja pruža zadovoljstvo

razbìjāč

im. m. G razbijáča, V rȁzbijāču; mn. N razbijáči, G razbijáčā 1. osoba koja što razbija 2. osoba koja se nasilno ponaša, koja napada druge ljude 3. sredstvo kojim se što razbija [~ leda]

razbijàčica

im. ž. G razbijàčicē; mn. N razbijàčice, G razbijàčīcā 1. žena koja što razbija 2. žena koja se nasilno ponaša, koja napada druge ljude

razbijàčičin

prid. G razbijàčičina; ž. razbijàčičina, s. razbijàčičino koji pripada razbijačici

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga